За учешће на  фестивалу Мали свет пријављено је укупно двадесет представа. Селекциона комисија је гледала, углавном, снимке представа. А неке од њих је имала прилике да погледа и уживо на матичним сценама или на гостовањима и фестивалима позоришта за децу. И мада утисак о представама гледаним у другом формату  никада није у потпуности поуздан, без обзира на све моћнију технологију снимања, понуђени узорак веродостојно репрезентује стање духа, поимање значаја драматургије и позоришта за децу,  репертоарског и поетичког смера наших специјализованих позоришта за децу, као и репертоарских позоришта која негују сцену за децу.

 

То што се већ неколико деценија говори о нужном одбацивању улагивачког, лицемерно лицидерског и цилемилезирајућег театра  за децу који је лоша, на брзака, по закону нужде склепана, имитација драмског театра за одрасле, учинило је да се стање данас ипак мења. Традиционализам, конзервативност, још увек се може уочити  у понуђеном пресеку. Међутим, на срећу, промене у начину мишљења, у редитељској поетици, на плану драматургије, ипак су знатно виђивије. Догађа се вредан продор модерности, доток нових позоришних идеја, мада та промена визуре не рађа нужно и увек и естетску вредност.

 

У  представама које су пријављене за селекцију доминира и даље бајка.  Тако је било и тако ће бити, јер су бајка и њена трансформација у модерне  облике или ослањање на њене мотиве у изградњи сасвим аутентичних  драмских и представљачких форми темељи не само театра за децу. Тако су се међу пријављеним представама нашле занимљиви примери  најдиректнијег трансфера бајке у драмску форму (Пепељуга, Лепотица и звер, Црвенкапа, Пинокио)  или формалних образаца или ликова бајке који су осавремењени, уграђени у нову причу, преобучени у ново рухо (Ружно паче, Змајеви пангалози). Дабоме, прерада канонских, класичних и антологијских драмских дела по мери најмлађе публике је такође присутна, што је вишеструко значајно, пре свега због едукације најмлађих.  И драматизације романа за децу  и других жанрова, али оне најуспелије врсте, такође су омиљена репертоарска појава.

 

Уз ове знакове  охрабрења лепо пристаје и појава да етаблирани драмски писци младе и средње генерације пишу драме за луткарске сцене и драмски театар за децу (Ивор Мартинић, Ђорђе Косић, Јелена Палигорић Синкевић) и у својим представама користе искуства и поступке најновијих струјања у позоришту за децу (искуства постдрамског позоришта, имерзивног театра, плесног театра итд.).

 

Избор представа који смо начинили за краљевачки „МАЛИ СВЕТ“ није трпео никаква ограничења селекције, па ни ону уобичајену регулу о години продукције представе. Следећи основну идеју директора Краљевачког позоришта Миодрага Динуловића, да овај нови фестивал ваља да најмлађим љубитељима позоришта у Краљеву пружи задовољство и уживање у исконски вредним представама, једнаку смо прилику пружили и најновијим представама из текуће продукције позоришта за децу, као и оним које су већ потврђене на позорницама и овенчане признањима. 

 

1.Том Телехен: Како је оздравио цврчак,  режија Никола Завишић, Мало позориште „Душко Радовић“ Београд,

Остали су само трагови басне од које води порекло ова узбудљива, динамична, сценски ефектна представа која обиљем хумора и комике, што је и иначе одлика представа Николе Завишића,  говори о „великом и неумољивом осећању“ суморности, потиштености и празнине душе. Представа отвара теме и проблеме из сфере духа и душевних стања  које нису уобичајено својство српског театра за децу. Завишић испитује истовремено и границе позоришних конвенција и гради европски театар за децу.

 

2. Сања Савић: Сребрни цар, режија Давид Алић, Прво приградско позориште – Пулс театар Лазаревац и Центар за културу „Вељко Дугошевић“ Кучево.

Бајковита и наглашено лирска представа у којој се врло разговетно чита утицај артоовског мишљења о театру, јер су сви елементи позоришњог језика, а нарочито реч,  подвргнути  митском и ритуалном. „Сребрни цар” је представа раскошне ликовности, складан спој костима, чудесних маски  и експресивне оригиналне музике која час подражава ритам ритуала, час тај ритам вешто претапа у ритмове и мелодије блиске дечјим чулима и поимању света с вешто уплетеном поруком о љубави према ближњима и целом свету, која превазилази све тешкоће.

 
3. Јелена Палигорић Синкевић: Храбра кројачица, музика и режија Марко Торалаковић, Крушевачко позориште.

Чувена бајка браће Грим преобликована је у ангажовану  и узбудљиву представу за децу. Главни мотиви праизвора јесу очувани и у основи су архитектонике савремене драмске приче из које се издваја и њено еколошко значење. Снажан друштвени ангажман овог уметничког пројекта очитовао се и у најпрагматичнијем виду, у изради сценографије од рециклираних материјала. Љубав је најснажније осећање које прожима ову музички раскошну и маштовито дизајнирану представу.

 

4. Играј се са мном, аутор и редитељ Андреј Бока, Дечије позориште Суботица

Нежна, дирљива, врло танана представа о родитељству, делује као опомена родитељима нашег доба, који у најискренијој намери да децу заштите од свих зала модерног света, заборављају на оно што је деци елементарно потребно – заједнички проведено време и пажњу.  

 

5. Вук који је испао из књиге, редитељ Драгослав Тодоровић, Позориште лутака Ниш.

Вртоглаве авантуре вука који је испао из књиге и који у грозничавој потрази за местом у некој другој књизи, млади, као и одрасли гледалац прате нетремице. Представа је базирана на духовитим обртима, изненадним и неочекиваним, смешним и тешким  ситуацијама у које упада вечни негативац бајковног порекла.Представу одликује вешто редитељско повезивање мотива различитих бајки у компактну и узбудљиву целину.

 

Чланови Селекционе комисије 2. Фестивала „Мали свет”

Јелена Стојановић Патрногић

Миливоје Млађеновић

 

Краљево, 24. јуна 2014.