КРЕВЕТ ЗА ЧЕТВОРО
текст и режија Миодраг Динуловић
инспирисано текстом «ЈА ВОЛИМ СВОЈУ ЖЕНУ» Мајкла Стјуарта
сценограф: Ана Колбјанова
костимограф: Татјана Радишић
кореограф - сценски покрет: Вера Обрадовић
лектор: Ђорђе Марковић
избор музике и дизајн светла: Миодраг Динуловић
дизајн звука: Стеван Милошевић
помоћник редитеља: Милан Столић
улоге:
Моника - Светлана МИЛЕНКОВИЋ
Клеа - Горица ДИНУЛОВИЋ
Алвин - Зоран ЦЕРОВИНА
Вали - Никола ПАНТОВИЋ к.г.
Гост изненађења - Милан СТОЛИЋ
Дешава се у Њујорку осамдесетих година прошлог века.
В.д. директора Марина Билбилоски
Организатор уметничког сектора: Ален Кнежевић
Организатор техничког сектора: Зоран Милић
Инспицијент - суфлер: Валентина Величанин
Техничар светла: Владимир Пешић
Техничар тона: Слађана Пауновић
Декоратери: Марко Живковић, Срђан Лазовић, Доситеј Ћирковић, Александар Бачкуља
Шминкер: Теодора Миодраг
Моделар костима: Јелена Павловић
Гардеробер: Оливера Живковић
Реквизитер: Зоран Милић
Расветљивач: Срђан Лазовић
Фотографије: Предраг Илић
Дизајн плаката и програма: Владан Славковић
Премијера 260. година LXVI сезона 2025/2026.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Не једном сам слушао да је лако радити и играти комедију, али оно што сведочим свих ових година је чињеница да се много више зноја и труда улаже у садржај који треба да постане комичан, уз сталну сумњу да ли је то што се игра довољно смешно и да ли је то што је смешно можда претерано или профано. Отуда не чуди да је целокупна ауторска екипа окупљена око комедије КРЕВЕТ ЗА ЧЕТВОРО уложила сате и сате рада, море енергије и мноштво промишљања, како би један допадљив текст постао пунокрвна и раскошна комедија коју гледалац с правом очекује. Признајем да нам је тражење најбољег и најсмешнијег у овом комаду било веома забавно, с тим да то истраживање није било ни мало једноставно и лако. Реченице: „ Било је сјајно, али идемо поново“ и „Ја бих ово ипак променио“ биле су моје стандардне редитељске реплике, које је ансамбл стоички подносио свестан да је рад на комедији рударски посао који ће једног тренутка открити ту „златну жицу смеха“. Зато у овом запису осећам потребу да забележим једно велико ХВАЛА за свако „ ШТА НАМ ТЕШКО ДА ВРАТИМО“ и „ НИЈЕ ПРОБЛЕМ – МЕЊАМО“. ХВАЛА и онима који су сакривени од очију публике омогућили да наша представа угледа светлост сцене, а да у „мраку промене“ све буде беспрекорно тачно и довољно брзо да би следећа сцена потекла још брже од претходне. На крају, захвалан сам и мом матичном позоришту које ми је омогућило да на овом пројекту поред сјајаног глумачког ансамбла ангажујем и ауторски тим врхунских професионалаца који су ову причу обукли, усценили, кореографисали, озвучили, језички ускладили. Једном речју - високо стилизовали и „умили“шармом осамдесетих. Уверен да ћете искрено уживати и заволети нашу представу, желим вам прегршт љубави и салве опуштајућег смеха , уверен да су та два састојка прави рецепт за дуг и срећан живот. А САДА, ШТО БИ РЕКАО ВЕЛИКИ ДРЖИЋ: „СТАВТЕ ПАМЕТ НА КОМЕДИЈУ“!
Миодраг Мишко Динуловић